ИСТОРИЈАТ И ДЕЛАТНОСТ

О Јовањдану, 7/19. јануара 1869. године

Први помен библиотечке делатности у Паланци је оснивање Читаонице, 7. јануара 1869. године (по новом календару 19. јануара), када се уписало 74 чланова помагача, који су прихватили обавезу да плате по 1 дукат цесарски годишње на име донаторског улога. Општина је Читаоници уступила у свом здању једну врло удобну собу, поклонила седам-осам столова, два ормара, неколико столица и клупа и 20 дуката цесарских на име годишње помоћи. Идуће, 1870. године, урађена су правила за читаоницу, али почетком 1871. године, одбор Општине паланачке, под утицајем кмета-председника Мијајила Матића, отказао је и стан и новчану помоћ, чиме је Читаоница доведена у врло незавидан положај. Међутим, добром вољом и искреним заузимањем појединих чланова, као и „добровољним прилозима приликом беседа и иначе“, Читаоница је продужила рад, тако да је у 1872. години било 37 чланова.Ипак, на крају ове године, „Читаоница је пала, а морала је пасти једино и поглавито стога, што ондањи одбор општински под председништвом Матића Мијајила, заједно са овим, лиши Читаоницу новчане помоћи и одузе стан од Читаонице, а додаде је уз кафану... бадава су поједини погледали на Читаоницу, и упркос њиховом заузимању, Читаоница се сарани“.

У ствари, све је кренуло1866. године, на сам дан светог ап. Андреја Првозваног, када је неколико младих људи установило Црквено-певачку дружину, која је престала са радом 1868. године, стога што је тадашњи срески старешина Милојко Дуњић, био противан тој установи.

На Св. Саву 1868. године, заузимањем Коче Јањића и Алексе Грнчаревића, поново је започела рад певачка дружина, којој су дали назив „Шумадија”, и приредила прву беседу 27. фебруара 1869. године, у корист тек основане Читаонице. Певачка дружина „Шумадија” и „доцније давала скоро непрестано беседе и забаве“.

Пошто је Читаоница пропала, Певачка је дружина „Шумадија” је, 30. новембра 1873. године, заменила свој стари устав новим, у коме је себи одредила циљ: ширење просвете по народу. Да би „што потпуније одговорила својој одређеној цељи“, дружина „Шумадија” је 18. децембра 1873. године установила читаоницу, под именом: Читаоница дружине „Шумадија”. Године 1874. имала је 53 члана. Дружином је руководио управни одбор који је прописао читаоничка правила, бринуо о финансијама, набавци новина и књига.

Почев од 1869. године, у Читаоници су претплатом набављани ови листови: Београдске Новине, Брзојав, Будућност, Видовдан, Војина, Глас Народа, Глас Црногорца, Говорница, Голос, Домаћи Лекар, Жижа, Зимзелен, Застава, Заточењак, Званичне, Земунски Гласник, Змај, Iber Landud mer, Исток, Јавност, Јавор, Јединство, Лекар, Матица, Млада Србадија, Напредак, Народ, Ослобођење, Отаџбина, Панчевац, Пастир, Пестер Лоја, Правда, Рад, Радник, Решето, Ружа, Световид, Сељак, Славјански мир, Слободан Исток, Србадија, Србија, Србске новине, Србски Лист, Србски Народ, Трговачки гласник, Тежак, Фрајер-сријент, Црногорац, Цукунфт и Школа.

Све новине старе читаонице налазе се у књижници Дружине „Шумадија”. Књижница има и 63 примерка разних књига.

„Овако је Дружина ’Шумадија’ радила за осам година свога живота, а овако ће радити и унапред све донде, докле год код свакога не пробуди свест да му је наука и школа прва и најпоглавитија потреба у животу.“

У корист Грађанске читаонице, 6. децембра 1895. године, приређена је велика забава, у чијој припреми је дуже време радила група младих људи, чији је пример истакнут у ондашњој јавности „са жељом да се и остали градови у Србији угледају на ове вредне људе“.

Касније се Читаоница ређе помиње, све до 1909. године, када је бирана прва Управа Читаонице, како су забележиле Радничке новине.

Први светски рат прекинуо је рад Читаонице.

Поновно оснивање 1922. године

Начелник Јасеничког среза је, 27. априла 1922. године, актом којим је одговорио на писмо Занатлијског савеза Паланке, одредио je двојицу чиновника као делегате за учешће на седници од 30. априла. Покретач рада народне читаонице био је Савез занатлија, а седница од 30. априла вероватно је била оснивачка скупштина. Две године доцније, писмо упућено Занатлијском еснафу Паланке, има и штамбиљ и печат Народне књижнице и читаонице. У средишњем делу округлог печата је отворена књига, на чијој левој страни пише „Просвета“, а на десној „Напредак“, док је изнад и испод књиге угравирано „ОСНОВ. 1922“.

Ово писмо заведено је под 20. априлом 1924. године, и, између осталог, у њему пише:

„Благодарећи пријатељској предузетљивости овдашњег Трговачког удружења, које је ставило на расположење свој локал, Народна књижница и Читаоница отпочела је свој рад, дајући на читње своје књиге и часописе... Материјална средства су одвећ мала, те је и набавка потребних књига сведена на најмању меру ... па управа књижнице налази се побуђеном да вам упути ово писмо са учтивом молбом да се ваше удружење изволи уписати: било за члана добротвора са улогом од 300 динара, или за члана утемељача са улогом од 200 динара. Тиме ћете достојно помоћи ову културну установу тако потребну нашем месту.

Верујемо да ћете предњој молби изићи на сусрет и да ћете уз то код ваших чланова порадити да се сви упишу за редовне чланове књижнице са месечним улогом од 3 динара.“

Исте, 1924. године, покренута је иницијатива за подизање Народног дома у Паланци.

Године 1931. први пут се помиње Библиотека у оквиру Народног универзитета, који је те године навршио две године свога активног рада. Библиотека Народног универзитета, како се наводи у писму упућеном Занатлијском еснафу, „бројала је око 2000 дела одабране садржине, која се издају члановима на читање уз незнатну чланарину од 3 динара месечно. До сада је одржано око 60 предавања у месту и скоро двојином у селима и раздато више стотина књига народу“.

Народни универзитет је, 4. марта 1933. године, у писму Занатлијском еснафу потврдио пријем књига Народне читаонице у Паланци, књиге су уведене у списак и стављене на располагање члановима. Сва је прилика да ова вест говори о томе да је Народна књижница и Читаоница, као самостална установа, престала са радом.

Иначе, како се говори о чланарини, која је и код Народна књижнице и Читаонице и код Библиотеке Народног универзитета износила 3 динара месечно, да бисмо знали вредност тадашњег динара, навешћемо податке из Признанице коју је учитељ Хранислав М. Лазаревић издао Управи Занатлијког еснафа у Паланци. 27. јуна 1921. године за 20 примерака „Златне књиге“ Чед. М. Тодоровића плаћено је 80 динара. Ову суму су прикупили чланови еснафа добровољним прилозима, који су износили од 1 до 10 динара. Пред други светски Библиотека Народног универзитета престала је са радом, а један део књига уступљен је Гимназији. По ослобођењу 1944. године. Непосредно по ослобођењу, Народни фронт је иницирао оживљавање рада Народне књижнице и читаонице, која је смештена у једној просторији Дома културе, када је ова зграда завршена. Ангажовањем угледних људи из града сакупљане су књиге од грађана, нешто књига је преузето од Гимназије, тако да је на почетку 1946. године у фонду било неколико стотина књига, а 1947. године књижни фонд Народне књижнице и читаонице је бројао око 1100 примерака књига разних издања. Овом институцијом је руководио Управни одбор, што говори о њеној самосталности, а имала је једног запосленог књижничара. Од 1950. па до 1954. године евидентирано је 3300 чланова. У периоду од 7. до 11. фебруара 1950. године одржан је петодневни течај за сеоске књижничаре, који је завршило 13 полазника, а повереник за просвету и културу обратио се Среском савезу земљорадничких задруга да регулишу питање њиховог постављења и награде од 400 динара месечно које „не подлежу никаквом опорезивању и соц. доприносу“. У Срезу јасеничком, према извештају СНО за период 1. јануар – 1. јули 1950. године, било је 22 библиотеке, од којих је 1 била самостална, а 21 је била у саставу културно-просветних друштава. Пет библиотека су имале читаонице, 6 их је претплаћено на листове, а 12 на часописе, картотеку је имала 1, дечји одељак такође 1. Од 22 књижничара ни један није био стручан, а њих 5 су били плаћени. Од укупно 3506 читалаца, било је 336 радника, 1782 сељака, 585 службеника и намештеника, 625 ђака и студената и 178 осталих. Књижни фонд у срезу бројао је укупно 9539 књига, од чега белетристике 4151, из друштвених наука 1857, из природних наука 1374 и „разних“ наслова 2.157. Укупно је прочитано 9207 књига. На Саветовању библиотекара и књижничара масовних библиотека НРС, одржаном 25. и 26. децембра 1953. године у Београду, које је организовао Библиотечки центар НР Србије, основан при Народној библиотеци Србије. На том саветовању закључено је, између осталог да се што пре донесе закон о масовним библиотекама, да библиотеке буду на буџетима народних одбора градова, срезова и општина, да се приђе стручном оспособљавању затеченог библиотечког кадра итд. Године 1962. Народна књижница и читаоница проглашене су за Општинску матичну библиотеку која на територији наше општине обавља делатност из области културе и образовања. После сељакања по скромним просторијама у граду, Библиотека је 1968. године усељена у зграду старе поште, у зграду која је саграђена 1884. године. Уставне промене шесдесетих и седамдесетих година довеле су до промена и одређених закона, а самим тим и до организационих променама у свим областима. Народна библиотека „Радоје Домановић“ ушла је у састав Центра за културу Паланка. Зуровска авантура тадашње власти донела је још веће организационо растројство, а цела та дугогодишња самоуправљачка епизода узроковала је да се много више рачуна водило о томе ко ће којом интитуцијом на неки начин да руководи, него што је посвећивана пажња, рецимо у случају Библиотеке, увећавању књижног фонда. Ипак, захваљујући присебним и култури посвећеним појединцима, у овој установи су сређени књижни фондови, књижни фонд је увећан на око 50.000 јединица, 1983. године установљен је и Завичајни фонд, реализоване су многе активности, као што су Читалачка значка и др. Међу свим овим активностима свакако је једна од најзначајнијих прослава 120-годишњице Библиотеке, половином децембра 1989. године, у оквиру које је организована изложба докумената о настанку и развоју библиотечке делатности, у тадашњем Дому ЈНА и свечана академија у сали Позоришта.

Награде и признања

За овај успешан дугогодишњи рад Народна библиотека у Смедеревској Паланци добила је многа друштвена признања и награде, од којих је свакако највећа и најважнија награда „Mилорад Павић-Суреп”, коју јој је доделила Заједница матичних библиотека СР Србије 1980. године, за постигнуте резултате у развоју библиотекарства.

Поводом Дана библиотекара Србије Библиотека је добила повељу „14. децембар,” за изузетне резултате остварене у развоју библиотечке делатности у Подунавском региону. Повељу јој је доделила Заједница матичних библиотека Подунавског региона 1980. године.

„За изванредне резултате постигнуте у културно-просветној делатности”, 10. октобра 1989. године, Бибиотека је добила Октобарску награду Скупштине општине Смедеревска Паланка.

Поново самостална установа

Установа Народна библиотека је решењем Трговинског суда у Пожаревцу 11. марта 2003. године регистрована као самостална установа, а корисник је буџета Општине Смедеревска Паланка је од 1. априла 2003. године.

Радни и развојни циљеви су за сада везани за обављање основне библитечке делатности, културно-просветне делатности и издавачке и графичке делатности. Ове активности се одвијају у садашњем простору Библиотеке, који износи укупно 153 m2 и у салама установа у граду. Библиотека тренутно запошљава 18 радника.

У Библиотеци постоје следеће организационе целине: Позајмно одељење за одрасле, Дечје одељење, Научно одељење са читаоницом, Завичајни фонд, Издавачка и графичка делатност, Интернет читаоница, Општи послови и књиговодство, Огранак Библиотеке у Месној заједници Азања. Укупан број библиотечких јединица на крају 2011. године је 55.514, од чега књига за децу 15.102. У Месној заједници Азања, 14. новембра 2005. године је отворен први огранак Библиотеке на територији наше општине чији књижни фонд броји 10.400 јединица, од чега 1.605 наслова за децу. У 2011. години издато је 6 штампаних публикација, а од поновног оснивања Библиотеке 44 наслова и 9 електронских и дигиталних публикација. Као издавач, Библиотека ауторима пружа услуге графичког дизајна, прелома и компјутерске припреме рукописа. У оквиру графичке делатности ради се и прелом и компјутерска припрема Међуопштинског службеног листа.

в.д. директора Ирена Поповић


Контакт:

bippalanka@veratnet.rs

026/318-239

10. Октобра 16