Смедеревска Паланка, некада индустријски град, од почетка деведесетих поступно је постала место у коме је готово замрла индустријска делатност. Осим малих и средњих предузећа, у Смедеревској Паланци нису отварана велика индустријска постројења, а старе фабрике, из састава некадашње Холдинг компаније „Гоша“, некада основног носиоца развоја општине, како по обиму запослених, тако и по производњи и утицају на остале делатности, редом су нестајале – услед нерентабилности или последица пљачкашке приватизације.
Крајем деведесетих година, многи страни инвеститори били су заинтересовани за улагања у нашу општину, али локалне и државне власти тада нису имале слуха ни воље да то спроведу у дело.
Холдинг корпорација Гоша основана је пре скоро сто година, тачније 1923. године. Од тада до данас у Смедеревској Паланци није отворено ни једно велико индустријско постројење. А када је реч о фабрикама и погонима који су запошљавали већи број радника, двадесетих година прошлог века основана је „Опека“, 1959. године – „Воћар“ (индустријско постројење за прераду воћа и поврћа), а девет година касније, 1968. године, „Паланачки кисељак“ – индустријско постројење за прераду воде и производњу безалкохолних пића.
Од шездесетих година прошлог века, у Смедеревској Паланци није отворена фабрика, пројектована да запосли већи број радника. Изградња фабрике компоненти за ауто-индустрију, коју инвестира компанија Kyungshin Cable из Кореје , представља прво велико индустријско постројење које ће бити отворено у паланачкој општини после више од шездесет година.
Фабрика у којој ће радити више од 1000 радника, представља велики догађај за наш град, односно праву прекретницу; запошљавање тако великог броја радника утицаће на опште подизање животног стандарда, а рад једне велике фабрике убрзаће развој паланачке општине у свим сегментима: од привреде, преко здравства, до културе.
