Председник општине, Никола Вучен, јуче у изјави за Агенцију Танјуг говорио о инфраструктурним радовима, реконструкцији болнице и изградњи јужнокорејске компаније у Смедеревској Паланци.

Фабрика јужнокорејске компаније Кјунгшин кејбл  у Смедеревској Паланци је завршена, у постројење које ће од марта запошљавати до хиљаду радника уносе се и монтирају машине, а већ су почели и разговори за посао.

За само четири и по месеца, на плацу где је била планирана регионална депонија за Велику Плану, Смедеревску Паланку и Рачу, изграђена је у потпуности фабрика која се простире на 20.000 метара квадратних, а председник општине Никола Вучен каже да ће то бити једна од најсавременијих фабрика у нашој земљи, која ће помоћи „граду који је био синомим за индустрију“, да опет буде познати индустријски центар у Србији, али и у региону.

Вучен за Тањуг оцењује да јужнокорејска инвестиција није само фабрика која ће запослити хиљаду радника, већ да она представља квалитетнију будућност за Смедеревску Паланку, за младе људе који желе да остану ту, оснују своје породице.

Сем фабрике Гоша, која је основана 1923. године, никада већа инвестиција није ушла у Смедеревску Паланку у овом обиму и капацитету радника, истиче Вучен и додаје да за то захвалност дугује председнику Србије Александру Вучићу и Влади Србије који су имали велику жељу да се Смедеревска Паланка поново покрене.

„До пре неколико година били смо најзадуженија општина у Србији, а последњих неколико година полако се то мења. Томе умногоме доприноси ова инвестиција“, каже Вучен.

Компанија „Кјунгшин кејбл“ је светска компанија која је препозната у аутомобилској индустрији, а неки од њихових главних коопераната су Хјундаји, ЛГ, Хемицал, Тесла моторс.

Углавном се баве производњом компоненти за електричне аутомобиле, а Вучен истиче да баш из тог разлога представљају будућност аутомобилске индустрије.

Сама инвестиција је вредна око 40 милиона евра, одређени део субвенција компанија је добила од државе Србије, а локална самоуправа је учествовала у изградњи недостајуће инфраструктуре која је била неопходна.

Према речима Вучена, осим канализационе инфраструктуре, урађена је и гасна инфраструктура и унутрашња саобраћајница.

„Заједно смо успели да доведемо оваквог инвеститора, конкуренција је била велика – седам земаља у Европи, 10 градова у Србији, али Смедеревска Паланка је победила“, истиче Вучен.

Локална самоуправа је уложила око 40 милиона динара за изградњу потпуно нове канализационе мреже у дужини од 1.200 метара, која ће како каже председник општине, значити и да део Смедеревске Паланке који никада није имао канализацију се прикључи на ту мрежу и тако се и тај проблем за становништво реши након 70 и више година.

Такође, локална самоуправа је уложила у унутрашњу саобраћајницу коју ће користити компанија и радници, али која ће и Смедеревској Паланци користити за неке нове потенцијалне стратешке партнере.

„Од регионалне депоније и сметлишта успели смо да направимо индустријску зону која ће у наредном периоду привлачити још доста и страних и домаћих инвеститора“, каже Вучен.

Навео је да су од тога да буду синоним за индустрију у последњих 20 година дошли до тога да се доста младих људи одселило, као и да је мала привреда стала и истакао да је то, нажалост, утицало да се незапосленост у тој општини повећа.

„Тренутно, према подацима Националне службе за запошљавање имамо више од 3.000 незапослених људи, али мислим да је та цифра већа. Нама је циљ да се млади људи врате у Смедеревску Паланку, а можда ће и неко из Београда који је на сат времена вожње наћи запослење овде“, навео је.

Сматра да је овај пример улагања у мале општине најбољи пример како држава располаже капацитетима и помаже малим општинама.

„Свакако ћемо сви радити на томе да се млади Паланчани врате и остану да живе и раде у својој општини. Смедеревска Паланка ће се у будућем периоду уз помоћ Владе Србије и државе, изградњу овакве инфраструктуре и инвестиција, развијати“, закључио је Вучен.

У оквиру пројекта ЕГАЛ, који реализује општина Смедеревска Паланка у сарадњи са Центром за развој ромске заједнице „Амаро дром“ из Смедеревске Паланке, у холу општине одржана je изложба слика познатих Рома и  прича из ромских живота.

У наставку активности планирана је и радионица са децом у ПУ „Чика Јова Змај“,  како би се деца упознала са ромском културом и на тај начин смањила дискриминација међу вршњацима.

На основу члана 38. Закона о удружењима («Службени гласник РС» број 51/09, 99/11 – др Закон, 44/18 – др Закон), члана 9. став 1. Правилника о начину, критеријумима и поступку доделе средстава из буџета Општине Смедеревска Паланка за подстицање пројеката од јавног интереса које реализују удружења («Међуопштински службени лист, број 9/2019) и члана 63. Статута Општине Смедеревска Паланка («Међуопштински службени лист », број 9/2019)

Општинско веће Општине Смедеревска Паланка

О Д Л У КУ

О РАСПИСИВАЊУ ЈАВНОГ КОНКУРСА ЗА ДОДЕЛУ СРЕДСТВА ИЗ БУЏЕТА ОПШТИНЕ СМЕДЕРЕВСКА ПАЛАНКА ЗА ПОДСТИЦАЊЕ ПРОЈЕКАТА ИЛИ НЕДОСТАЈУЋЕГ ДЕЛА СРЕДСТАВА ЗА ФИНАНСИРАЊЕ ПРОЈЕКАТА ОД ЈАВНОГ ИНТЕРЕСА КОЈЕ РЕАЛИЗУЈУ УДРУЖЕЊА ЗА 2020.ГОДИНУ

И РАСПИСУЈЕ

ЈАВНИ КОНКУРС

ЗА ДОДЕЛУ СРЕДСТАВА ИЗ БУЏЕТА ОПШТИНЕ СМЕДЕРЕВСКА ПАЛАНКА ЗА ПОДСТИЦАЊЕ ПРОЈЕКАТА ИЛИ НЕДОСТАЈУЋЕГ ДЕЛА СРЕДСТАВА ЗА ФИНАНСИРАЊЕ ПРОЈЕКАТА ОД ЈАВНОГ ИНТЕРЕСА КОЈЕ РЕАЛИЗУЈУ УДРУЖЕЊА ЗА 2020.ГОДИНУ

 Расписује се јавни конкурс за доделу средстава из буџета општине Смедеревска Паланка за подстицање пројеката од јавног интереса или недостајућег дела средстава за финансирање пројеката од јавног интереса које реализују удружења за 2020.годину, предвиђених у Разделу 2. – програм 0602 – локална самоуправа функционална класификација 160, програмске активности 0001, позиција 25, економска класификација 481 – дотације невладиним организацијама – у износу од 3.000.000,00 динара.

Право учешћа на јавном конкурсу имају удружења која имају регистровано седиште на територији Општине и која се сходно свом Статуту баве једном од приоритетних области од јавног интереса за Општину Смедеревска Паланка.

Удружењима из става II овог конкурса средства се опредељују у наведеним износима (у динарима) и могу да се користе за реализацију пројеката из следећих области:

1. Пројекти из области здравствене заштите 250.000,00 динара
2. Пројекти из области друштвене бриге о деци – безбедност деце у саобраћају 1.500.000,00 динара
3. Пројекти из области заштите лица са инвалидитетом 250.000,00 динара
4. Пројекти из области очувања народних обичаја, традиције и народног стваралаштва 1.000.000,00 динара

Најмањи износ који се може одобрити по пројекту је 50.000,00 динара а највећи 1.500.000,00 динара.

IV Услови за избор пројеката који се финансирају из буџета Општине Смедеревска Паланка су:

– усклађеност  са усвојеним стратешким документима на националном и локалном

  нивоу;

– усклађеност са јавним потребама и интересима грађана;

– подстицање солидарности, заштите, самопомоћи и помоћи лицима у 

  специфичним животним ситуацијама;

– усмереност ка што већем броју корисника;

Критеријуми за избор пројеката који се финансирају или суфинансирају из буџета Општине Смедеревска Паланка су:

• Релевантност пројекта за стратешко опредељење општине – највише 30 бодова;
• Дефинисани циљеви пројекта, циљна група и корисници пројекта, број директних и индиректних корисника пројекта и њихове потребе – највише 20 бодова
• Одрживост пројекта – највише 10 бодова;
• Очекивани резултати и ефекти пројекта – највише 10 бодова;
• Економичност буџета пројекта и однос трошкова и очекиваних резултата и ефеката – највише 20 бодова;
• Суфинансирање пројеката из других извора – највише 10 бодова;

На основу наведених критеријума удружење може остварити највише 100 поена.

Пројекат који је вреднован са мање од 60 бодова и који није подржала већина чланова Комисије неће бити предмет за доделу средстава из буџета општине

V За сваки пројекат, подноси се посебна пријава.

Уз пријаву, подносилац пријаве дужан је да обавезно приложи:

• доказ о упису у регистар код надлежног органа,
• копију извода Статута подносиоца пријаве у коме је утврђено да се циљеви удружења остварују у области у којој се програм реализује,
• Одлуку надлежног органа Удружења о усвајању програма рада за текућу годину,
• образац о непостојању сукоба интереса (прилог 1)
• пријавни образац (прилог 2),
• детаљан опис пројекта за чије финансирање се подноси пријава (прилог 3),
• Буџет Пројекта (прилог 4),
• наративни буџет Пројекта (прилог 5),
• потписане протоколе о сарадњи са свим наведеним партнерима на пројекту, ако се пројекат тако реализује,
• кратак опис активности реализованих пројеката организације са потврдом о броју чланова и материјалном кадровском опремљеношћу,
• доказ суфинансирању од стране партнерске или донаторске организације, ако се Пројекат тако реализује,
• изјаву сагласности да Комисија за потребе поступка јавног конкурса може извршити увид, прибавити и обрадити личне податке о чињеницама о којима се води службена евиденција,
• другу документацију која је по процени удружења предлагача Пројекта/учесника конкурса, од значаја за доделу средстава.

VI Комплетна конкурсна документација се доставља у једној затвореној коверти.

Пријавa на конкурс подноси се на прописаном обрасцу, који је саставни део конкурсне документације и може се преузети на сајту Општине Смедеревска Паланка www.smederevskapalanka.rs. Пријаве се предају на писарници Општинске управе Општине Смедеревска Паланка или поштом на адресу: Општина Смедеревска Паланка, Вука Караџића број 25 – Комисији  за доделу средстава удружењима за финансирање и суфинансирање пројеката од јавног интереса у општини – са назнаком и бројем програма за коју област се конкурише. На полеђини коверте обавезно навести пуно име и адресу пошиљаоца са ознаком НЕ ОТВАРАТИ. Рок за подношење  пријава је 15 дана од дана објављивања конкурса, односно  траје до 19.новембра 2020. године

Благовременом доставом сматра се и препоручена пошиљка предата пошти најкасније до истека последњег дана утврђеног рока за предају конкурсне документације (печат поште), без обзира на датум приспећа.

Заинтересована удружења могу преузети конкурсну документацију сваког радног дана од 09-15 часова у просторијама Општине у Смедеревској Паланци или са званичне интернет  презентације Општине www.smederevskapalanka.rs

Неблаговремене пријаве неће бити разматране, а  непотпуне пријаве ће се сматрати неисправним.

VII Програм се мора реализовати до 31. децембра 2020. године.

Ради потпунијег сагледавања квалитета предлога пројекта, Комисија може тражити појашњење предлога пројекта или обавити интервју са удружењем предлагачем пројекта , као и предложити корекцију предлога пројекта.

Чланови комисије појединачно бодују сваки пројекат на основу критеријума наведених у делу IV конкурса. Просечан број бодова представља коначан број бодова за тај предлог пројекта. Пројекат који је вреднован са мање од 60 бодова и који није подржала већина чланова Комисије неће бити предмет избора за доделу средстава из буџета општине.

Комисија, у складу са условима јавног конкурса, утврђује прелиминарну листу изабраних пројеката и сачињава предлог одлуке о избору пројеката  који ће се финансирати и суфинансирати из буџета Општине.

Прелиминарна листа се објављује на званичној интернет страници, огласној табли, као и на порталу е-Управа. На прелиминарну листу удружења учесници конкурса имају право приговора у року од 8 дана од њеног објављивања. Одлуку о приговору, Комисија доноси у року од 8 дана од дана истека рока за подношење приговора. По окончању поступка по приговорима Комисија сачињава коначан предлог одлуке у року од три дана и подноси га Општинском већу.

Одлуку о избору пројеката доноси Општинско веће, на основу записника о спроведеном јавном конкурсу и коначног предлога одлуке Комисије.

VIII Средства која се одобре за реализацију пројекта јесу наменска средства и могу се користити искључиво за реализацију конкретног пројекта од јавног интереса и у складу са уговором који се закључује између општине и удружења корисника средстава

Удружење, корисник средстава, је дужно да омогући контролу реализације програма и увид у сву потребну документацију.

Ако се приликом контроле утврди ненаменско трошење средстава надлежни орган дужан је да раскине уговор и затражи повраћај пренетих средстава, а удружење је дужно да средства врати.

IX Реализатори Пројеката дужни су да у року од 30 дана по завршетку реализације Пројекта, поднесу извештај о реализацији и доставе доказе о наменском коришћењу средстава, у складу са закљученим Уговором.

Извештај о реализацији Пројекта, подноси се Комисији на обрасцу «Извештај о реализацији Пројекта».

Извештај се подноси у штампаном облику, предајом на писарници Општинске управе или се шаље путем поште.

Јавни конкурс се објављује на званичној интернет страници www.smederevskapalanka.rs. општине Смедеревска Паланка, у локалним медијима (Радио телевизија Јасеница), огласној табли Општинске управе и на порталу е-Управа.

Списак одобрених програма по конкурсу биће објављен на званичној интернет презентацији www.smederevskapalanka.rs.

За све ближе информације обратити се Стевановић Добрици, лицу задуженом за давање обавештења о јавном конкурсу,  на телефон: 061/2146-043 или 026/310-122 лок. 106, сваког радног дана од 08,00 до 14,00 часова.

Број 400-908/2020-02/1

У Смедеревској Паланци, 04. новембра 2020.године

                                                                                                   ПРЕДСЕДНИК

                                                                                                 Општинског већа

Општине Смедеревска Паланка

                                                                                                                                                   Никола Вучен

Председник општине, Никола Вучен предложио је да у Смедеревској Паланци буде подигнут споменик Гошином раднику како би се од  заборава отргло сећање на велики индустријски центар “Гоша” по коме је Паланка била позната као у бившој Југославији тако и читавој Европи и свету. Он је на свом ФБ профилу објавио:  

-Пре неколико дана позвао сам целокупну јавност да се давањем предлога укључе у расправу и дају решења о натпису, који би био постављен на конструкцију топловода, над улицом у којој се управо завршавају радови и реконструкција. Данас, интензивно размишљам о још једној идеји, о којој бих волео да се изјасните и допуните је предлозима.

Наиме, топловод о коме је било речи, био је део топловодне мреже, којом се, из фабрике „Гоша”, грејала ОШ „ХИМ”, ОБ „Стефан Високи” и ко зна шта још.

Истом улицом, пролазећи испод топловода, излажење из Паланке подразумева да се прође поред школе, поред болнице, поред касарне (за коју, такође, долазе бољи дани), поред базена (који ће опет бити наш) и долази се до нове индустријске зоне (где управо ниче прва фабрика, за 1000 радних места).

Помислио сам , треба подићи споменик „Гошином” раднику! Оно што је од тог гиганта у крви разбијене велике државе остало, одавно не персонификује сјај и славу, нити је да се пред њом скине шешир, а, Бога ми, и није се од ње ни огрејати…

Али радник, њен радник, који је сваког јутра, пре сирене у кругу, стајао пред капијом, прековремено радио својски, због њега је гигант то постао, због њега се прославио. Због њеног радника, који је носио ручак на посао у шерпици, а у погону правио шинска и друмска возила, имали смо и боксере и шахисте, и позориште и музеј, и улицу и сокак у граду који се ширио, и топлу школу и болницу (у којој је радник, док то није постао и док то није постала болница, боравио интернатски). Ту негде, у близини, треба подићи споменик раднику, скулптуру пред којом ће се скинути капа, која ће “грејати” и даље, због које ће прва помисао бити: ,,Мучио се, живео је поштено, био вредан, требало му је подићи споменик!”

Славимо хероје, пале борце, полажемо венце, обилазимо споменике, и увек се, уз пригодан говор, помене рат. Далеко од тога да имам нешто против. Напротив! Али, није рат створио човека, није рат подигао град, грејао школу, зидао болницу… То једно слово, један дентални глас сличнан другом по месту творбе, у томе је огромна разлика. Уместо Т, изговоримо Д.

Делање „Гошиног” раДника је нешто што треба да памтимо. Да дамо изразе најискренијег пијета, у истој мери као када обележавамо годишњице великих ратних дешавања.

Од понедељка до петка, после звука фабричке сирене у 15 сати, радници су потоцима одлазили кућама. Можда банално, али поменућу да је то било време када је у улици постојао један ђевђир, једна шерпа за кување ајвара и пекмеза, једна дрвена мешалица. Комшије су се међусобно уважавале, а свако је гледао своја посла. А град је растао. Викендом и војска добије излаз, па град “ври” на корзоу. Сви смо слушали те лепе приче. Хоћемо ли их и ми некоме причати, или ће и оне бити заборављене?

Да, ипак, покушамо да не заборавимо узрок свих тих лепих прича? Може? Споменик Раднику? Нашем деда-комшији, суграђанину, пријатељу и рођаку. Нашем Раднику. „Гошином” Раднику који жури на посао? Тако ћемо, помишљам на крају, боље и више умети да ценимо оно што је било, не заборављајући опростити за оно због чега у једно време није било ничега и имати узор како се опходити према приликама које долазе.

У оквиру  програм “Тачка повратка” у сарадњи са Програмом Уједињених нација за развој у Србији  и Владе Републике Србије спроводи се  истраживање о повратним миграцијама из иностранства у време пандемије ЦОВИД-19.

Циљ анкете је да се  да боље разуме разлог за повратак, намере за останак у Србији и поновни одлазак у иностранство. Крајњи циљ је  боље праћење кретања дијаспоре и  јасна социо-демографска слика, како би се помогло у формулисању препорука за измену постојећих и доношење нових мера које могу олакшати и поспешити циркуларну миграцију.

Грађани који су се током 2020. године вратили из дијаспоре у Србију, тебало би да  учествују у кратком истраживању о повратним миграцијама из иностранства у време пандемије ЦОВИД-19.

Спровођењем анкете лакше ће се доћи до сагледавања потреба и проблема са којима са  повратници сусрећу. То ће касније  указати  на потенцијална решења и нове мере које могу олакшати и поспешити циркуларне миграције и допринетии борби против депопулације у Србији.

Тим истраживача Тачке повратка и УНДП-а припремио је кратку анкету која је доступна на линку: хттпс://лоом.лy/МЗјКк8Q до краја октобра ове године, након чега ће ангажовани стручњаци анализирати прикупљене податке и јавно објавити резултате истраживања. Резултати анкете и анализе ће се користити искључиво у научне и стручне сврхе и сви подаци који буду прикупљени у поступку истраживања потпадају под заједничку изјаву о приватности и етичности која везује све учеснике у поступку анкетирања.

“Тачка повратка” је програм за циркуларне миграције, који се развија у сарадњи са УНДП-ом, са циљем да грађанима у дијаспори пружи информације о свим начинима ступања у контакт са нашом земљом, као и да појединцима који желе да се врате у земљу и сарађују са локалним талентима приближи могућности за инвестирање и размену знања.

У оквиру пројекта ЕГАЛ, који реализује општина Смедеревска Паланка, у четвртак, 22. октобра  од 09:00  до 15 :00, биће организована вршњачка обука о култури и традицији ромске заједнице.  Учесници тренинга су ученици од 5. до 8. разреда Основне школе „Олга Милошевић“ који ће своје стечено знање пренети најмлађима односно деци  припремног предшколског узраста.Веома је значајно да деца деци пружају подршку и размењују своја искуства знања и вештине, разбијају предрасуде и стереотипе, као и то колико  је важно поштовати различитиост и културу свих народа и народности. За деци је током преласка из предшколске установе у основну школу важно, да током изграђивања и формирања својих личности, науче шта је  толеранција и поштовање различитости у неговању културних вредности.
Едукатори овог тренинга су из организације Тернипе из Пирота са великим искуством у раду . У наредном периоду обуке и едукације ће се спровести и са другим школама.