Пажљиви гледалац представе „Ја(о) мени“, одигране у оквиру Културног лета у Смедеревској Паланци, могао је да се увери колико је жанр комедије тежак и захтеван за глумце. У овом жанру важно је од почетка држати се темпа и тајминга – а успех комедије такође зависи и од комуникације глумаца са публиком, појаве коју је тешко рационално одредити.

Познаваоци позоришта кажу – да публика трагедије не мора да плаче, али да гледаоци комедије морају да се смеју. Мина Лазаревић и Срђан Ивановић имали су, према томе, тежак задатак, да својом игром изазову смех и ведро расположење публике, креирајући у иначе типским матрицама ликова ове представе – обрисе карактера њених протагониста. Долазак на преглед педесотогодишњака, који је упућен пред регрутну комисију, очигледно административном грешком, а затим његово понашање пред наизглед строгом војном докторком, асоцирају на давно постављену фејдоовску драматуршку форму, апсурдну ситуацију, која подразумева такозване типске ликове. У брзом темпу представе, који је између осталог и физички веома захтеван, протагонистима полази за руком да обликују аутентичне ликове, чиме су надомештени поједини недостаци текста, и празнине и недоследности драматуршке структуре. Мушки лик, Благоје Панајотовић, одговарајући на питања лекарке, у комичном маниру исповеда свој животопис, који укључује и живот и прикљученија ликова о којима говори, од оца, брата и сестара, до загонетног тече Велибора – чије име потписује текст и режију ове комедије. Капетан Људмила Крга, на почетку крута и непопустљива, полако попушта пред изокренутим шармом свог пацијента, укључујући се у пунокрвни каламбур, у самом климаксу представе.

„Ја(о) мени“ је чиста глумачка представа, одиграна без претеривања и преглумљивања, читко и педантно, са осећањем за меру, које је нарочито красило глуму Мине Лазаревић. Реакција публике, салве смеха и аплаузи на отвореној сцени, потврђују да је глумачки труд Ивановића и Лазаревићеве уродио плодом. А тиме се потврђује и да је ово остварење добро одабрано за завршницу позоришног програма летњег фестивала у Смедеревској Паланци.
Као и на претходним позоришним догађајима, у летњу башту бископа једва је стала бројна публика, што већ само по себи оправдава да се одмах по завршетку овог, започне са осмишљавањем наредног културног лета, и да посебна пажња поново буде посвећена позоришног сегменту ове манифестације.
В.

Десета седница Скупштине општине Смедеревска Паланка одржана је данас и све тачке предвиђеног дневног реда, који је био допуњен су и усвојене.

Најзначајнија је била Предлог Одлуке о ребалансу буџета Општине за 2023. годину којом је предвиђено увећање основног буџета, и он сада износи 1 939 138 432,50 динара. Највише средстава је опредељено за ЈКП “Водовод”, потом за основне и средње школе, установе културе, као и за пројекат санације дела улице Првог српског устанка, који суфинансира Министарство за државну управу и локалну самоуправу са 20 милиона динара, док је општина Смедеревска Паланка за ту намену издвојла 28,6 милиона.

Донета је и одлука о остваривању права на финансијску помоћ за спровођење лечења неплодности поступцима биомедицински потпомогнутог оплођења а за тај пројекат Министарства за бригу о породици и демографију општина је определила 2 милиона динара, а укупна вредност пројекта је 5 милиона динара.

И све остале тачке добиле су већину гласова одборника локалног парламента.

Десета седница Скупштине општине Смедеревска Паланка заказана је за 9. август. На дневном реду наћиће се предлог Одлуке о ребалансу буџета Општине за 2023. годину, предлог Одлуке о остваривању права на финансијску помоћ за спровођење лечења неплодности поступцима биомедицински потпомогнутог оплођења, предлог Одлуке о изменама и допунама Одлуке о уређивању грађевинског земљишта и одређивању доприноса за уређивање грађевинског земљишта као и предлог Одлуке о отуђењу непокретности из јавне својине Општине Смедеревска Паланка. Одборнице ће разматрати и предлог Одлуке о суфинансирању мера енергетске санације породичних кућа и станова у оквиру пројекта „Чиста енергија и енергетска ефикасност за грађане Србије“ на територији Општине за 2023. годину, предлог Одлуке о о давању сагласности ба споразум о раскиду уговора о закупу градског олимпијског базена „Милан Елезовић“, као и измене и допуне програма коришћења субвенција и измена и допуна програма пословања јавних предузећа и установа. На седници ће се, поред осталог, раматрати и решење о образовању Општинског штаба за ванредне ситуације као и решење о именовању комисије за спровођење конкурса за избор директора Јавних предузећа.

Трупа Константина Костјукова, првака балета Народног позоришта, балетског педагога и кореографа – у пуном саставу и у пуном сјају – приредила је, синоћ, 4. августа, гала вече, на коме су наступиле наше познате балетске звезде: Татјана Татић, Јовица Бегојев и Јован Веселиновић – прваци балета, и солисти балета, Теодора Спасић и Милица Јевић Дрндаревић.

Упркос олујном невремену напољу, паланачка публика је, у башти биоскопа Културног центра, уживала у добро компонованом програму, у оквиру кога су изведене познате деонице из „Лабудовог језера“ и „Крцка Орашчића“, Пјотра Иљича Чајковског, „Дон Кихота“, Лудвига Минкуса, и савремених балета, „Ко то тамо пева“, Вокија Костића, и „Краљице Марго“, Горана Бреговића.

Поменуте деонице, под кореграфском палицом Константина Костјукова, који је непосредно руководио овим гала програмом, извдене су технички прецизно, са истинским емотивним набојем, који прати уметност балета. Пред паланачком публиком представљена је естетика балета, уметничке форме која ретко кога оставља равнодушним, независно од тога какво предзнање има о овој уметности или класичној музици.
Садржај концерта показао је да и класична балетска остварења, и савремени балети, у свом уметничком изразу упућују на своје давнашње дионизијско порекло, својеврстан спој аполонског склада и неукротивости ероса.

За разлику од Русије, и многих других земаља света, балетска уметност је у Србији дуго имала елитни статус. Пројекат извођења балетских представа у унутрашњости Трупе Константина Костјукова – у коме се акцентује само тело у покрету, односно умеће игре, који траје више од десет година, у том је смислу значајан допринос упознавању становништва у унутрашњости, које живи далеко од балетског репертоара, са изражајним средствима ове сценске уметности.
Гала вече, у извођењу наших најпознатијих уметника, одушевило је публику у Смедеревској Паланци, у којој никада до сада није изведен прави балетски програм.
Културно лето је потврдио да и у унутрашњости постоје не само љубитељи балета, него и публика која уметност игре прихвата на први поглед, разумевајући изражајна средства и специфичну наративну структуру ове уметности.

Културно лето у Смедеревској Паланци траје већ месец дана, и публика је синоћ, 29. јула, поново била у прилици да ужива у позоришној уметности.

Представа „Истина“ састављена од ромске музике и текстова Ксеније Зечевић, Бранка Радичевића и Мирослава Антића, а у извођењу Лидије Вукићевић и Јелице Сретеновић, представља специфичан ауторски пројекат, мотивисан идејом да се, на оригиналан начин, представи свет Рома. Користећи текстове и стихове, Лидија Вукићевић је приступила реализацији поменуте идеје средствима која су блиска магијском реализму. Митови и збиља, реалност и сновиђења, овде су испреплетани и помешани, а како представа одмиче све је доминантнија нарација о надреалном – магијском и мистичном свету, представљеном као тешко разумљиви топос, с оне стране свакидашњег рационалног и сврховитог окружења. У том смислу, ромски је свет својеврсна опозција, не само ужурбаној свакодневици, лишеној снова и маштарија, него и доминирајућим вредностима нашег времена. „Истина“, као средишње место рационалног миљеа, у том је смислу, такође, релативизована и суочена са другачијим, индивидуалним истинама, проистеклим из маште и интимних разговора са Богом, које предочава ова представа.

Овакав приступ, сам по себи, није оригиналан – памтимо га још из чувеног филма „Цигани лети у небо“, али текстови, посебно Мике Антића, несумљиво представљају специфичан ракурс – који уноси свежину у поменути уметнички жаргон.

Лидија Вукићевић лако и уверљиво, песмом, игром и глумом, представља имагинарни ромски свет, успостављајући, од првог појављивања, добру комуникацију са публиком. Епизода Јелице Сретеновић доприноси овој комуникативности представе, односно њеном ненаметљивом указивању на надрационална искуства, које персониофикују Роми и њихова бременита историја.

Публика је несумљиво уживала, у песмама, глуми, стиховима и нарацији. Треће позоришно вече овогодишњег Културног лета утолико није разочарало бројне гледаоце. Културно лето је тек на половини, и очекује нас богат и разноврстан програм и током августа.

Председник општине Никола Вучен потписао је споразумни раскид уговора којим је Олимпијски базен „Милан Елезовић“ враћен на руковођење Општини Смедеревска Паланка. Овим уговором Општини је враћено и право коришћења термоминералне воде са изворишта Кисељак, које је, заједно са базеном, дато закупцу РУЦ Ждрело доо на 50 година коришћења, односно до 2065. године.
Даном потписивања споразумног раскида уговора Олимпијски базен „Милан Елезовић“ се предаје у државину Општини Смедеревска Паланка која остварује пун обим овлашћења из права својине, односно право да уђе на посед и да са истим располаже у складу са законима и прописима.
Обећање које смо дали грађанима још 2016. године је коначно испуњено. Убрзано ћемо радити на пројекту реконструкције базена како би следеће летње сезоне грађани могли да га користе у пуном капацитету.
Вучен је рекао да ће детаље о споразумном раскиду уговора као и информације о даљим плановима улагања у Олимпијски базен грађанима презентовати на конференцији за новинаре која ће бити одржана након израде пројекта за реконструкцију базена.
-Хвала грађанима, посебно најмлађима, на разумевању и стрпљењу због пропуштања ове летње сезоне, али, наредне године, сезону ћемо почети на време на уређеном Олимпијском базену „Милан Елезовић“, изјавио је председник општине.

Посланици Народне Скупштине Републике Србије усвојили су закон о потврђивању оквирног споразума о зајму ЛД 1981 АДД л између Банке за развој Савета Европе и Републике Србије – зајам за финансирање јавног здравственог сектора. Зајам за Републику Србију има за циљ да допринесе континуираном унапређењу здравствених установа и технолошке инфраструктуре на примарном, секундарном и терцијалном нивоу здравствене заштите у Србији.
У оквиру средстава која су одобрена зајмом, обухваћена је и реконструкција Опште болнице „Стефан Високи“ у Смедеревској Паланци као и најављена изградња Здравственог центра. Сада су се стекли услови за расписивањем Јавне набавке и радови на реконструкцији паланачке болнице биће ускоро настављени.