Смедеревска Паланка, 29.11. 2019.
Овогa месеца Народни музеј у Смедеревској Паланци је аквизицијом обогатио своју Збирку српског средњевековног новца – изузетним примерком. У питању је новчић деспота Ђурђа Бранковића.
Динар деспота Ђурђа Бранковића, искован је 1435. године, на аверсу је натпис ГNI ДЕСПОТI Г, док је на реверсу представа лава који корача налево.
Деспот Ђурађ управљао је Косовом и Зетом, као савладар деспота Стефана, свог ујака. Сазидао је на ушћу Језаве у Дунав последњу српску престоницу, тврђаву Смедерево, која је постала центар у који су се сјатили многи наши, бугарски и грчки књижевници, преписивачи и састављачи оригиналних дела српске средњовековне књижевности.
Новчарство деспота Ђурђа одликује се великим бројем емисија које се могу поделити на два раздобља: ковање обласног господара од 1402. до 1427. године, и ковање деспота од 1427. до 1456. године. Ковао је динаре, полудинаре и оболе у својим цекама у Трепчи, Приштини, Смедереву, Руднику, Рудишту, Новом Брду и Турн Северину, а држао је ковнице у Албанији и у Угарској. Ковао је и низ заједничких емисија са братом Лазаром, краљем Босне Стефаном Томашем и угарским краљевским намесником, Јанком Хуњадијем. Његов новац је циркулисао на територији српских земаља и у суседним државама. Српски новац у време деспота Стефана Лазаревића и Ђурђа Бранковића има најмањи обим и тежину. Ова врста новца данас се зове обола, а у народу су познати као маљушници. На већини његових кованица од хералдичких ознака, први пут се јавља лав породице Бранковић, као и стилистичке новине ренесансног карактера: цвет крина, снежна пахуљица и др.