Представа младог америчког писца Џозефа Раџива поиграва се позоришним жанровима, напрежући форму такозване класичне америчке драме. Дечије повреде су представа која се утолико тешко може одредити или сврстати, то је комад без унапред задатог основног мотива, у коме слике, намерно испретуране у временском следу, допуштају различита виђења, другачије састављање и растављање од стране гледалаца.

Као да је следио траг оног Јесењиновог стиха да „све што живи ожиљак свој има“, аутор ове представе повремене сусрете двоје протагониста увек смешта у пригоде када неко од њих, или обоје, изражавају телесни или душевни бол. Овај наизглед патетични сиже, међутим, обликован је црнохуморним нијансама, које актерима допуштају да иступе из типских ликова, односно да изграде катактере људи, чија блискост почива на међусобним причама о болу. И у свету одраслих потребно је саосећање и симпатија, а поврде и ожиљци увек су израз дечије неспретности, у балансирању телом или емоцијама – независно од животне доби.

Редитељски сведена, у духу пишчевог настојања да избегне мелодраму, ова представа најајчи утисак оставља својом једноставношћу, од функционалних костима Драгице Лаушевић, до сценографије Еме Стојковић Јеринић. Значајан подстицај у редитељском читању Раџива пружила је музика МуНиц и Стевана Радуловића – која помало асоцира на набоље филмске композиције Нина Роте. Највећи квалитети режије Ивана Вуковића су вешто коришћење сценског простора, и успостављање оштрих амплитуда у игри глумаца, у којима се развејавају сва уиграна очекивања публике, и граде непредвидиви призори.

Слобода Мићаловић и Вук Костић, лепо, питко и уверљиво интерпретирају карактере главних ликова, Кајлин и Дага. Публика Културног лета осетила је емотивни набој ове сценске игре, наградивши глумачки пар дугим срдачним аплаузом.
Бројност публике, која је увелико надмашила капацитет Летње сцене Културног центра, баш као и прошле године, показује да се ова манифестација већ усталила, односно да су посетиоци прихватили нови слогн, и – заиграли са културом.

На данашњој седници Скупштине општине Смедеревска Паланка усвојена је Одлука о ребалансу буџета за 2023. годину као и извештај о извршењу буџета за период јануар – септебар 2023. године.

На данашњој четрнаестој седници усвојен је и предлог буџета за наредну, 2024. годину, у износу од 1. 956.544.271,27 динара. „Уз све потешкоће које имамо са наслеђеним дуговањима из претходног периода успели смо да креирамо буџет који ће бити развојни и социјални. Наставићемо да улажемо у путну инфраструктуру, образовање, културу као и на унапређењу популацине политике, рекао је председник општине Никола Вучен.
Одборници су једногласно усвојили и измене и допуне Одлуке о висини и начину расподеле средстава за новорођено прво дете у породици и прворођену децу у Новој години. Овом Одлуком је утврђено да од 1. јануара 2024. године новчана помоћ буде исплаћивана и за друго дете у породици и то, 60 хиљада динара по рођењу и 60 хиљада динара за први рођендан детета.

„Мере које су од 2021. године на снази већ су дале резултате, будући да се у нашој општини рађа све више бебе. Нисмо још задовољни резулататима, а надамо се да ће тај број из године у годину бити све већи. Уз подстицаје које држава даје, средства која смо и ми као локлана самоуправа определили, сигуран сам да ће родитељима добро доћи, а уједно мотивисати младе брачне парове да се што пре одлуче за проширењем породице, навео је Вучен.
На седници је усвојен План јавног здравља Општине Смедеревска Паланка за период 2023-2027. година, затим Кадровски план Општинске управе за 2024. годину као и измене и допуне програма утврђивања грађевниског земљишта, изградње и одржавања комуналне инфраструктуре. Такође су усвојене измене и допуне годишњих програма пословања јавних предузећа и установа за 2023. годину, а одборници су дали сагласност на планове и програме пословања јавних предузећа и установа за наредну годину.

Министарка за бригу о породици и демографију проф. др Дарија Кисић уручила је паровима из Смедеревске Паланке уговоре о финансирању поступака вантелесне оплодње, које су заједно подржали Министарство и локална самоуправа.

Општина Смедеревска Паланка ову меру спроводи више од пет година, а ове године Министарство за бригу о породици је у те сврхе издвојило три милиона динара, док је локална самоуправа определила два милиона динара. То је омогућено кроз један од пројеката које је Министарство подржало на недавном конкурсу, на коме су средства за спровођење разних пронаталитетних мера и пројеката добиле 52 локалне самоуправе.

„Знамо да је бити родитељ најлепша улога на свету, али нажалост постоји одређени број парова, који без обзира на вољу и жељу, имају различите потешкоће да се остваре у тој улози. Наша држава је препознала да је веома значајно финансијски подржати и стимулисати управо те парове, којима је потребна медицинска потпомогнута оплодња“, навела је Кисић.

Проф. др Кисић је истакла да је држава омогућила бесплатне процесе вештачке оплодње, а од недавно и за неограничени број пута, али да и поред тога постоје и додатни трошкови за неке анализе, трошкове пута и слично, што ће се финансирати путем ових уговора.

„Додели смо уговоре за 24 пара и надамо се да ћемо, када дођемо следећи пут, видети и већи број жена које су у другом стању и већи број беба, јер је управо то оно што нас чини богатијима“, нагласила је Кисић.

Председник општине Смедеревске Паланке Никола Вучен захвалио је Министарству за бригу о породици и демографију што је ове године финансијски подржало ову меру.

„Свим паровима желим да се што пре остваре као родитељи и да остану у Смедеревској Паланци. На сваки начин желимо да будемо подршка нашим грађанима и верујем да они то препознају“, истакао је Вучен.

Министарка Кисић је у Смедеревској Паланци обишла и „Карневал дечијих шешира“ на којем су деца сама направила и представила своје креације.

Снимљен 2018. године, а затим више пута приказиван, у биоскопској верзији и као телевизијска серија, филм „Краљ Петар Први“ несумњиво је издржао пробу времена, потврдивши свој квалитет у несмањеном интересовању гледалаца за ово остварење. То се показало и током јавне пројекције, на градском тргу, у оквиру Културног лета у Смедеревској Паланаци.

Бројна публика је била у прилици да се сусретне са главним протагонистом ове ратне драме, глумцем Лазаром Ристовским, који је, у кратком уводном слову, уочи пројекције, нагласио важност децентрализације културе, и одржавања летњих фестивала и смотри са квалитетним програмом, широм Србије.

Посебан квалитет овог филма, снимљеног према роману Милована Витезовића, „Чарапе краља Петра“, успостављена је равнотежа између биографског представљања омиљеног српског краља, и драматичних историјских околности које су пратиле његову владавину. У режији Петра Ристовског, ово време смрти, а посебно српска Голгота, повлачење војске и народа преко албанских врлети, умирање од зиме, глади и болести, представљено је уверљиво и аутентично, без патетике, чистим и јасним филмским рукописом.

Лазар Ристовски је тумачењу главног актера, краља Петра I, пришао настојећи да интерпретира не само историјски лик, него и комплексну личност, односно људску егзистенцију Петра Карађорђевића. Другим речима, Краљ Петар, у интерпретацији Лазара Ристовског, није само владар, него и људско биће, са својим страховима и надама.

Драматуршки добро укопонован, и одлично монтиран, филм „Краљ Петар I“ сврстава се у ред ретких уметничких дела која су посвећена вероватно највећем искушењу пред којим се нашла Србија у својој новијој историји, а по снази и поетици може бити упоређен само са легендарним „Маршом на Дрину“, Жике Митровића.

Говорећи уочи пројекције на Тргу хероја у Паланци, Лазар Ристовски најавио је снимање наставка овог филма, који би обухватио период опоравка српске војске у Грчкој и храбри јуриш у отаџбину.

Данас је одржана пета Седница Скупштине општине Смедеревска Паланка. Већином гласова одборници су усвојили Предлог Одлуке о ребалансу буџета за 2022. годину. Ребалансом буџета средства су умањена за нешто мање од 84 милиона динара. Према речима начелника финансија Општинске управе , Милана Тркље буџет за ову годину био је развојни. Средства су улагана у развој основног и средњег образовања, за набавку огрева за образовне установе, а највише средтва је издвојено за функционисање и унапређење рада ПУ „Чика Јова Змај“, као и 14 милиона динара за обнову вртића „Лептирић“. Одборници су такође усвојили Извештај о извршењу буџета за период јануар-септембар 2022. године. Извршење буџета у овом периоду остварено је у износу од 76 одто, док ће извршење до краја године прећи и 90 процената.

Предлог Одлуке о прибављању непокретности у јавну својину непосредном погодбом, предлог Одлуке о отуђењу непокретности из јавне својине испод тржишне цене ради решавања стамбених потреба избеглица, Предлог Одлуке о јавним расправама, предлог Одлуке о успостављању система енергетског менаџмента Општине Смедеревска Паланка као и Предлог Одлуке организацији и функционисању цивилне заштите и плана одбране од поплава за воде другог реда за територију општине, такође су биле теме о којима се данас расправљало и одлучивало.
На дневном реду пете седнице одборници су, већимо гласова, усвојили измене и допуне програма пословања и финасијских планова за 2022. годину јавних предузећа и установа чији је оснивач Општина. Разрешили су и именовали нове председнике и чланове надзорних и управни одбора у предузећима и установана којима је истекао мандат. Такође су, на петорј седници Скупштине општине, разрешени и именовани чланова школских одбора, такође због истека мандата старим члановима.

У кабинету председника општине Смедеревска Паланка, Николе Вучена, данас је одржан радни састанак са представницима Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре о реализацији пројекта изградње комуналне  инфраструктуре и инфраструктуре за одлагање комуналног чврстог отпада у Републици Србији са радним називом „Чиста Србија”.

-Наша општина на овом пројекту ради већ годину дана и врло брзо очекујемо поцетак реализације овог пројетка. Градићемо нових 169.469,00 метара ( око 170 километара ) нове канализационе мреже која ће покрити преко 85% наше територије општине. Уз изградњу нове канализационе мреже гради се и 6 великих постројења за пречишћавање воде, истакао је ВУче4н након састанка.

Смедеревска Паланка је једна од 65 општина у Србији која учествује у поменутом пројекту чиме се стварају услови за изградњу постројења за пречишћавање отпадних вода на територији општине. Овим пројектом општина Смедеревска Паланка добиће водовод и канализацију на преко 80 одсто своје територије. Највећа фабрика за пречишћавање отпадних вода биће саграђена у Паланци, друга ће бити за села Кусадак и Ратаре, трећа у Селевацу, затим у Азањи, Бачинцу, Стојачаку и Голобоку. Мања села прикључиваће се на ових седам постројења. Пројекат финасира Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструкуре.

У осам основних школа у општини Смедеревска Паланка јутрос су стигле дојаве о подметнутим бомбама. Дојаве су послате школама на званичне имејл адресе. У школама „Брана Јевтић“ у Кусатку, „Радомир Лазић“ у Азањи, „Ђорђе Јовановић“ у Селевцу, „Лазар Станојевић“ у Ратарима, „Станоје Главаш“ у Глибовцу, „Никола Тесла“ у Голобоку, „Олга Милошевић“ и „Херој Радмила Шишковић“ у Паланци, ученици нису сели у школске клупе већ су послати клућама. Школе су обезбеђене од стране припадника полиције и у току је вршење прегледа објеката. У осталим школама на териториј општине Смедеревска Паланка настава се одвија по распореду.